|
|
|
|
|
|
Томо Шкребић (1907—1997) |
Томо ШкребићНајпознатији од вреланских Шкребића свакако је дјед Томо. Познат је првенствено по томе што је имао бројну породицу: девет синова и кћер. У некадашњој Југославији постојао је, ваљда, некакав закон по којем је свакој породици са девет синова Тито био кум. Тако се и Томо пријавио за то кумство, али су му га одбили јер је лежао у затвору због „сарадње са четницима“. Двострука неправда. Прво, зато што је Томо скоро цио рат провео у ропству у Њемачкој и напатио се, много. Друго, зато што је Томо том Тити подигао девет комуниста, а не четника. Томо је рођен 1906. године, као најмлађе дијете Тривуна, сина Игњатовог. Имао је још сестру Ђуку и брата Душана. Ђука се удала у Бубиће и с те стране смо у роду са свим Бубићима који живе у Врелима. Душан је имао само једну кћер, а погинуо је у првом свјетском рату, вјероватно као аустроугарски војник негдје у Галицији. Томо се оженио Јеком, родом Зарић, из Витковаца. То је било око 1930. године. До почетка Другог свјетског рата стекли су петоро дјеце: Милоша, Марка, Милку, Луку и Душана. Затим је почео рат, а Томо је као мобилизовани резервиста заробљен негдје око Сарајева. Одвели су га у Њемачку, у ропство, гдје је провео четири тешке године. Толико тешке да о њима скоро никада послије није причао. А то „послије“ трајало је више од пола вијека. Из рата се вратио на Видовдан 1945. године. Од те године и у знак захвалности што је остао жив, послуживао је сваке године на Видовдан. По повратку кући, Милош и Марко, тада већ момчићи од око 14 година, нису га препознали. Јека му је остала вјерна цио рат, а после рата изродили су још петоро дјеце: Петра, Здравка, Недељка, Саву и Миладина. Томо је свој радни вијек провео као чувар пруге која је до 1968. године пролазила и кроз Врела. Јека је била домаћица. Јеку је изгубио 1989. године, а он је умро осам година послије ње. Умро је како је одувијек желио – радио је и био на ногама скоро до последњег дана. За живота је дочекао рођење 25 од 26 својих унука и 27 од 48 праунука.
|
