Алекса Шкребић

• Умро у априлу 1957. године, сахрањен у Врелима, у старом дијелу гробља.
• Није се женио, није имао потомака.

Алекса је живио у вријеме дједа Томе и његове породице, са њима у кући.

Од почетка вођења овог родослова, Алексу је било прилично тешко повезати са осталим Шкребићима. У разговорима са дјецом Томе и Јеке већина њих би га се јасно сјећала по појединим анегдотама, али неки нису били уопште сигурни да ли је он био Шкребић, док други нису били сигурни ни да ли је био у роду са Шкребићима, а трећи су га се тако слабо сјећали да нису знали ни да ли се звао Алекса, нити да ли је уопште постојао. По неким причама могао би да буде Тривунов рођак, а по неким нагађањима могао је да буде ванбрачно дијете какве кћерке. По годинама је био између Тривуна и Томе, јер су се неки сјећали да је био очигледно старији од Томе.

Прво конкретно појављивање Алексе добили смо крајем 2005. године, када смо од стрине Маре добили неколико драгоцјених фотографија. Једна од њих је била и фотографија на дну овог текста, на којој се Алекса налази први у реду. На полеђини фотографије су јасно исписана имена.

Оно што је било тачно јесте следеће. Алекса је у својим млађим годинама страшно повриједио ногу. У неко сушно вријеме, при обрађивању земље, стајао је на дрљачи како би је боље притиснуо у тло. Непажњом је пао са дрљаче, при чему је поломио стопало и остао ћопав до краја живота. Тако оштећен, никада се није оженио, нити је имао своје дјеце.

У годинама након рата 1992—1995. генерација Томиних унука је у Врелима почела да диже куће. Нови закони су били строжији по питању земљишних папира, па су се почели тражити посједовни документи, а у неуредно вођеним земљишним књигама су почели да се појављују подаци значајни за родословље. Тако смо, након неколико провјера, дошли и до података да је Алекса био син Косте, а да је Коста био знатно старији брат Томе.